Ovogodišnje klaberske suše u Beogradu za vreme transakcije “sa Save u klubove” skoro da i nije bilo, zahvaljujući kulturnom centru GRAD.
Buking Sashe Funke-a je toliko savršeno odabran momenat, da se pomama oko “otvaranja” klubova nije ni osetila.
No, da sav medijski prostor je ostao iskorišćen zahvaljujući nikad iscrpnijoj kampanji Plastic-a “I am Plastic”. No, da krenemo od početka.
Vikend 8. – 10. septembar je prošao u znaku Tube-a. Varovatno najbolje koncipiran beogradski klabing prostor je sad uz odličan zvuk, rasvetu, podijum, pult, chill out area dobio i The Krevet. The Krevet je jedna mala sobica sa leve, chill strane kluba u kojoj se nalazi pravi pravcijati krevet, sa zavesom od nekog čudnog materijala na kojoj se puštaju filmići. Moja radost je bila toliko velika, da se dva dana nisam makla odatle, a sudeći po frekvenciji ljudi koji su se smenjivali na njemu, u svojoj viziji savršenog provoda nisam usamljena. Male promene u programu se osećaju takođe, tako da se među beogradskim klaberima po prvi put čuje “Idemo u Tube, radi taj i taj”, mesto dosadašnjeg “Idemo u Tube, nema ništa po gradu”. Vikend su obeležili Pookie i Brka u četvrtak (od sveprisutnih urbanih faca, muzika nije bila u prvom planu) i Deki, Pavlović i Tijana u petak (dobar zvuk, dobar rejv).
Te subote, 10. septembra je bila i promocija BGD Coffee Shop-a u KC GRAD, a ovo mesto je opet bilo solidno popunjeno sa odličnom dance atmosferom, za koju su se pobrinuli gost iz Hrvatske Homeboy, standardno odlični Vlada Janjić i moj beogradski favorit, Marko Milosavljević. Možda gnjavim, ali budite uvereni da se poimanje beogradskog klabinga menja postojanjem ovog mesta.
Sledeći vikend je tek bio prepun najava. Četvrtak, polazna tačka Damian Lazarus – KC GRAD. Nakon nekoliko preporučljivih rakija u KGB-u u GRAD stižemo oko ponoći, a tamo nas čekaju tehnicari. Jeste da su Beograđani bezobrazno lenji po pitanju ranijeg izlaska, ali hajmo malo obrazovati masu, molim vas. Odlazim odmah, a zbog onih “nekoliko” rakija se nikada nisam ni vratila, mada kažu da je mase bilo oko dva i da je žurka bila solidna, ne revolucionarna.
Next stop – Francuska Sobarica & Batler. E, ova dva kluba su užasno čudna. Batler je skoro uvek polu prazan, sem kad ga napucaju stranim gostovanjima ili Nastićem, a Sobarica uvek puna i skoro nikad nema rejvera, sem ako tu ne ubrajamo nu ravere i neku indie ekipu. Nikada nisam bila ljubitelj nedorečenih mesta, ali opet, skoro je nemoguće da izađem napolje, a da ne posetim ovo mesto. Verovatno je do lokacije, free ulaza i uvek kulturnog sveta koji možete sresti.
Petak je, tanananaaaa, dan otvaranja Plastic-a, jedan vrlo bitan dan za noćni život Beograda. Ljudi koji znaju da se u klubu ne rezerviše separe i ne naručuju litre skupocenih pića se nekako i dalje nadaju da će se menadžmentu ovog lokala vratiti sećanje na dane kada crveni tepih nije krasio ugao Dalmatinske i Takovske, dok ljudi koji naručuju flajke skivija i separe rezervišu, sa sve željom da ime piše na onim odvratnim, kafanskim, presavijenim belim papirima se nadaju da ce otvaranje Plastic-a konacno dospeti u Svet ili Skandal.
Tu noć sam počela na rođendanskoj proslavi u ŠKD-u, u kom je neočekivano bilo odlično 
! Igrom nesrećnih slučajeva sam dospela u Magacin, koji nikada i nije pretendovao da bude ništa više od mesta gde bogati, uglađeni, srpski koorporacijski podmladak izlazi da nađe sponzore ili sponzoruše. Tek oko dva stižemo u Mint (Plastic se inače obilazi u širokom luku), a tamo kao na Sound-u kad je promocija neke turističke agencije… Toalete, po koja treša, nikog ko je prethodni vikend bio u Tubu-u ili GRAD-u, nikog koje nekad išao u Mondo, niko ko se seća Plastic-a iz perioda pre kože i sličnih bahanalija. Dakle, Plastic je i pored intenzivne, dobro odrađene kampanje, ostao jedan totalni promašaj. Duša me boli što sam propustila reviju Ane Rajčević u Tube-u zbog ovog nonsence-a.
Subotu je obeležio prvi Beck’sperience sa Guy Gerber-om u glavnoj ulozi. Rejv se odigrao u nikad boljem Domu Omladine, a svi očevidci kažu da je bilo standardno dobro. Baš kao i za svaku partiju u kojoj karte imaju lik poznatog stranog DJ-a iz plejade M-nus, Cocoon, Poker Flat, F connection iza kojih stoje veze i poznanstva Vlade i Gordana, još iz vremena nastanka, da ne kažem eksploatacije radija b92, dok su čipovi kupljeni Beck’s-ovim kešom.
Nesumnjivo je da da će ova sezona biti zanimljivija za Beograđane, otvorio se i klub Wash koji nismo posetili, sad će i Energija, stižu nam Silicon Soul, Garnier, Martin Butrich. GRAD je kao što rekoh, obećavajući, Tube neka nastavi ovako, u Sobarici rezidenturu ima Flip, dečko koji zna šta radi, tako da se za propali Platic više i ne brinem. A, ukoliko baš volite te fancy varijante, toplo preporučujem Magacin.
Piše:
Andrijana Tomka
Izvor:
alternacija.org
