Milorad Pavić, najprevođeniji srpski pisac druge polovine 20. veka, akademik i profesor univerziteta, preminuo je u godini koja je, u Srbiji i svetu, posebno u Rusiji, protekla u znaku njegovog 80. rođendana. Renesansna ličnost, Pavić je podjednako uspešno pisao pesme, priče, romane, eseje, oglede, studije iz istorije književnosti, drame.
Postao je redovni član Srpske akademije nauka 1991 godine. Bio je, takođe, član Evropskog društva za kulturu i Srpskog PEN centra. Pobrao je sve važnije književne nagrade u Jugoslaviji, Srbiji i mnoge u svetu. U Rusiji je bio jedan od najpopularnijih savremenih stranih pisaca, kome je ovoga leta u čast rođendana postavljena bista ispred centralne Moskovske biblioteke, uz najveće književnike sveta. Kao istoricar srpske književnosti od XVII do XIX veka, bio je stručnjak za barok, klasicizam i simbolizam i ostavio je za te periode kanonske univerzitetske udžbenike.
Pedesetak naslova njegovih knjiga (prema bibliografiji na Internetu), od prve pesničke zbirke “Palimpsesti” iz 1967. godine do poslednjeg romana “Veštački mladež”, objavljenog ove godine, imaju preko 80 prevoda na tridesetak jezika širom sveta. U više navrata književna javnosti iz nekih evropskih zemalja, SAD, Izraela, Brazila predlagala ga je za Nobelovu nagradu. Slavu u zemlji i svetu doneo mu je 1984. godine roman-leksikon u 100.000 reči “Hazarski rečnik”, koji su kritičari i publika dočekali sa oduševljenjem i proglasili autora za predvodnika evropske postmoderne.
Na početku profesorske karijere, Pavić je objavio “Istoriju srpske književnosti baroknog doba” 1970, zatim “Vojislav Ilić i evropsko pesništvo” 1971. Prvu zbirku priča “Gvozdena zavesa” objavio je 1973. godine. Slede knjige priča: “Konji svetoga Marka” (1976), “Ruski hrt” (1979), “Nove beogradske priče” (1981), “Duše se kupaju poslednji put” (1982), da bi posle “Hazarskog rečnika”, u drugom romanu, “Predeo slikan čajem” (1988) autor ponudio uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman, “Unutrašnja strana vetra”, pa “Poslednju ljubav u Carigradu” (priručnik za gatanje) 1994. “Šešir od riblje kože” (ljubavna priča) je objavljen 1996, “Stakleni puž” (priče sa Interneta) 1998, “Kutija za pisanje” 1999. i romani “Zvezdani plašt” (astrološki vodič za neupućene) 2000. i “Unikat” 2004. godine. Knjiga interaktivnih drama, naslovljena je “Zauvek i dan više”, a komedija “Svadba u kupatilu” se pojavila kao poseban naslov. Ostaće zapamćen kao najinovativniji srpski pisac 20. veka koji je uveo u našu literaturu pojam “nelinearne interaktivne proze”
