Zvonko Karanović nam u svom trećem romanu Tri slike pobede još jednom donosi filmičnu priču koja se čita u dahu, a koja je smeštena u period od 8. maja 1999. do 5. oktobra 2000. godine.Mračne kulise rata i naličje života u razrušenoj Srbiji, poslužili su autoru kao idealan kontrapunkt da kroz humornu, ironičnu i grotesknu vizuru ispriča priču o jednom vremenu.

Đorđe Uzelac, tridesetogodišnji dendi i bivši preprodavac markirane garderobe, nakon završetka rata 1999, u kojem je mobilisan i poslat na Kosovo i Metohiju, vraća se u rodni grad pokušavajući da započne novi život. Međutim brzo shvata da su ljudi, baš kao i društveni sistem i njegove vrednosti, podjednako nemoralni u miru kao i u ratu.

Odlučuje da napusti sve i ode iz zemlje, ali iskrsavaju prepreke na koje nije računao. U ostvarenju svog cilja, glavni junak je primoran da preživi niz apsurdnih epizoda: prrijateljstvo sa psihijatrom koji pravi rakiju od pomorandži, posao sa “nevidljivim” lokalnim političarem, sedmodnevni festival seksa…

Tri slike pobede Zvonka Karanovića, autora romana Više od nule (2004) i Četiri zida i grad (2006) katarzično je finale trilogije Dnevnik dezertera prve u srpskoj književnosti XXI veka, ubedljive slike izgubljene generacije koja je devedesetih godina prošlog veka, samo pokušavala da bude slobodna u neslobodnoj zemlji.

Ovo izdanje se očekuje najkasnije do kraja avgusta, a izdavač je Laguna.